Priča koja decenijama ledi krv u žilama, ali istovremeno pruža nadu u nesagledivu snagu ljudskog duha, ponovo je dospela u žižu javnosti.
Alison Bota, žena koja je preživela napad koji se po svim zakonima medicine i prirode smatra smrtonosnim, danas stoji kao simbol otpora protiv nezamislivog zla. Njena borba započela je jedne decembarske noći 1994. godine, a njeni ožiljci, i fizički i duševni, svedoče o hororu koji je prevazišla.
Sve je počelo ispred njenog doma, kada je rutinski povratak sa večere postao početak košmara. Frans du Tit je upao u njen automobil, a ubrzo mu se pridružio i saučesnik Teuns Kruger.
U tim prvim trenucima straha, Alison je pokušala da ostane prisebna, nesvesna da su njeni otmičari već ranije bili povezani sa nasilnim zločinima.Dok su se vozili ka pustom, pošumljenom području van grada, tišina u kolima bila je isprekidana samo hladnim opaskama. Jedna od njih, koja je otkrila surovu prirodu napadača, bila je upućena saučesniku:
– Teuns ne govori dobro engleski – rekao je du Tit, dok su se udaljavali od civilizacije.
Ono što je usledilo u mraku šume prevazilazi granice ljudskog razuma. Nakon brutalnog silovanja, napadači su odlučili da žrtva ne sme ostati živa.
Prizivajući mračne sile i nazivajući Đavola imenom “Oom Nick”, doneli su jezivu odluku. Na pitanje šta bi on želeo da urade, Kruger je odgovorio:
– Mislim da hoće da je ubijemo.
Usledilo je zversko mučenje. Alison je davljena do gubitka svesti, a potom joj je grlo prerezano čak 16 puta. Sećajući se trenutka kada je osetila sečivo, Alison je kasnije opisala taj stravični senzorni doživljaj:
– Čula sam kako meso puca.
Ipak, uprkos tome što joj je glava bukvalno visila sa ramena, a stomak bio rastvoren sa preko 50 uboda, Alison se nije predala. Dok su napadači odlazili ubeđeni da niko ne može preživeti takve povrede, ona je u pesku ispisivala njihova imena i poslednju poruku ljubavi:
– Volim mamu.
Snaga volje naterala ju je da se podigne. Jednom rukom je držala sopstvenu glavu kako bi mogla da diše, dok je drugom pridržavala unutrašnje organe koji su ispali iz njenog tela.
– Bilo je užasno, bilo je toliko mene napolju – opisala je taj trenutak.
Spas je stigao u liku veterinara Tiana Eilerda, koji je prvi pružio pomoć na pustom putu.
Njegova brza reakcija i medicinsko znanje bili su presudni. Alison je uspela nemoguće, ne samo da je preživela operacije i fizički se oporavila, već je kasnije postala majka dvoje dece, prkoseći nameri napadača da joj trajno unište reproduktivne organe.Njena hrabrost dovela je do doživotne robije za napadače, bar se tako verovalo donedavno.
Nakon 28 godina iza rešetaka, vest o puštanju Du Tita i Krugera na uslovnu slobodu u julu 2023. godine potresla je javnost i samu Alison, koja o tome nije bila unapred obaveštena. Suočena sa povratkom svojih mučitelja na slobodu, ona je na društvenim mrežama
podelila svoju bolnu refleksiju na ovaj ishod.
– To je bio dan za koji sam se nadala i molila da nikada ne dođe – napisala je.
Iako pravosudni sistem donosi odluke koje su za mnoge neshvatljive, život Alison Bote ostaje neuništiv spomenik volji koja je jača od svakog sečiva.
(Telegraf.rs/DailyStar)