Vijesti
PRED OČIMA SRBIJE NASTAJE NOVA VOJSKA, POPALJENI SVI ALARMI! Amerikanci i Turci imaju ključnu ulogu, menja se bezbedonosna slika na Balkanu
Tzv. Kosovo intenzivno ulaže u naoružanje, opremu i infrastrukuru, posebno u protivoklopne i artiljerijske sisteme, kao i bespilotne letelice
NATO ostaje podeljen oko podrške zbog nepostojanja konsenzusa o priznanju tzv. Kosova
Priština ubrzano gradi vojsku uz američku i tursku podršku, menjajući vojnu ravnotežu na Balkanu, pišu hrvatski mediji. Kako kažu, dok se Srbija oštro protivi tome, a NATO ostaje podeljen, transformacija bezbednosnih snaga tzv. Kosova "ulazi u završnu fazu".
Transformacija tzv. kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u punopravnu odbrambenu formaciju predstavlja jedan od najsloženijih segmenata savremene izgradnje države na Zapadnom Balkanu. Započet formalno krajem 2018. godine donošenjem zakonodavnog paketa, ovaj desetogodišnji proces nastoji da redefiniše bezbednosnu arhitekturu tzv. Kosova u uslovima ograničenog međunarodnog konsenzusa, piše hrvatski "Tportal".
Koreni današnjih odbrambenih struktura tzv. Kosova leže u demilitarizaciji tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nakon sukoba 1999. godine.
Proglašenjem nezavisnosti tzv. Kosova 2008. godine i implementacijom plana Martija Ahtisarija, specijalnog izaslanika UN i arhitekte kosovske nezavisnosti, tzv. kosovski zaštitni korpus je rasformiran, a osnovane su tzv. kosovske bezbednosne snage te su u svojoj ranoj fazi bile definisane kao lake, višeetničke i profesionalne i naoružane isključivo malokalibarskim oružjem, s primarnim zadacima u sferama civilne zaštite, uklanjanja eksplozivnih naprava, kao i potraga i spasavanja. Pritom, KBS u svom sastavu može imati maksimalno 2.500 aktivnih pripadnika.
Glavna prepreka formalnoj uspostavi oružanih snaga tzv. Kosova leži u ustavu. Za ustavne amandmane potrebna je dvotrećinska većina svih poslanika u skupštini, ali i dvotrećinska većina glasova poslanika koji drže zagarantovana mesta za manjinske zajednice. Budući da srpski politički predstavnici odlučno blokiraju ove izmene, tzv. Kosovo je u decembru 2018. godine primenilo alternativni pravni manevar.
Stoga je Skupština tzv. Kosova izglasala paket od tri zakona, među kojima je Zakon o Ministarstvu odbrane, čime je dotadašnje Ministarstvo KBS-a transformisano u civilno telo upravljanja odbranom. Izglasan je i Zakon o KBS-u, pa je ta formacija dobila vojni mandat za zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Takođe, prištinska skupština izglasala je Zakon o službi u KBS-u. Iako je kao ime formacije formalno zadržan naziv tzv. kosovske bezbednosne snage da bi se izbeglo kršenje ustava, zakonski akti su suštinski promenili njen karakter, predviđajući povećanje na 5.000 aktivnih vojnika i 3.000 njih u rezervnom sastavu.
Poslednja faza, koja je još uvek u toku, odnosi se na postizanje punog operativnog kapaciteta, interoperabilnosti sa standardima NATO-a i završne integracije.
Vojni analitičari ukazuju na to da finansijski indikatori jasno prikazuju intenzitet transformacije. Prema analizama kosovskog centra za bezbednosne studije (QKSS), budžet Ministarstva odbrane utrostručio se između 2021. i 2025. godine, dostigavši preko 207 miliona evra.
U istom periodu vlada u Prištini uložila je preko 450 miliona evra u sisteme naoružanja, infrastrukturu i vojne baze, a modernizacija uključuje nabavku taktičkih oklopnih vozila poput turskih oklopnjaka Kobra, daljinski upravljanih borbenih stanica, minobacača i protivoklopnih sistema.
Tu su i američki mobilni artiljerijski sistemi Hokaj kalibra 105 milimetara, montirani na laka taktička vozila Humvi, kao i turski minobacači Vuran kalibra 120 milimetara.
NATO ostaje podeljen oko podrške zbog nepostojanja konsenzusa o priznanju tzv. Kosova
Priština ubrzano gradi vojsku uz američku i tursku podršku, menjajući vojnu ravnotežu na Balkanu, pišu hrvatski mediji. Kako kažu, dok se Srbija oštro protivi tome, a NATO ostaje podeljen, transformacija bezbednosnih snaga tzv. Kosova "ulazi u završnu fazu".
Transformacija tzv. kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u punopravnu odbrambenu formaciju predstavlja jedan od najsloženijih segmenata savremene izgradnje države na Zapadnom Balkanu. Započet formalno krajem 2018. godine donošenjem zakonodavnog paketa, ovaj desetogodišnji proces nastoji da redefiniše bezbednosnu arhitekturu tzv. Kosova u uslovima ograničenog međunarodnog konsenzusa, piše hrvatski "Tportal".
Koreni današnjih odbrambenih struktura tzv. Kosova leže u demilitarizaciji tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nakon sukoba 1999. godine.
Proglašenjem nezavisnosti tzv. Kosova 2008. godine i implementacijom plana Martija Ahtisarija, specijalnog izaslanika UN i arhitekte kosovske nezavisnosti, tzv. kosovski zaštitni korpus je rasformiran, a osnovane su tzv. kosovske bezbednosne snage te su u svojoj ranoj fazi bile definisane kao lake, višeetničke i profesionalne i naoružane isključivo malokalibarskim oružjem, s primarnim zadacima u sferama civilne zaštite, uklanjanja eksplozivnih naprava, kao i potraga i spasavanja. Pritom, KBS u svom sastavu može imati maksimalno 2.500 aktivnih pripadnika.
"Neizostavan atribut državnog suvereniteta"
Međutim, političko vođstvo u Prištini je od Strateškog pregleda sektora bezbednosti (2014.) kontinuirano težilo transformaciji KBS-a u klasične oružane snage s odbrambenim mandatom, smatrajući vojsku neizostavnim atributom državnog suvereniteta.Glavna prepreka formalnoj uspostavi oružanih snaga tzv. Kosova leži u ustavu. Za ustavne amandmane potrebna je dvotrećinska većina svih poslanika u skupštini, ali i dvotrećinska većina glasova poslanika koji drže zagarantovana mesta za manjinske zajednice. Budući da srpski politički predstavnici odlučno blokiraju ove izmene, tzv. Kosovo je u decembru 2018. godine primenilo alternativni pravni manevar.
Stoga je Skupština tzv. Kosova izglasala paket od tri zakona, među kojima je Zakon o Ministarstvu odbrane, čime je dotadašnje Ministarstvo KBS-a transformisano u civilno telo upravljanja odbranom. Izglasan je i Zakon o KBS-u, pa je ta formacija dobila vojni mandat za zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Takođe, prištinska skupština izglasala je Zakon o službi u KBS-u. Iako je kao ime formacije formalno zadržan naziv tzv. kosovske bezbednosne snage da bi se izbeglo kršenje ustava, zakonski akti su suštinski promenili njen karakter, predviđajući povećanje na 5.000 aktivnih vojnika i 3.000 njih u rezervnom sastavu.
Proces od 3 faze
Transformacija je koncipirana kao trofazni proces koji se proteže od 2018. do 2028. godine. Prva faza, sprovedena između 2018. i 2021., bila je doktrinarna tranzicija u kojoj je uspostavljeno Ministarstvo odbrane i reorganizovana komandna struktura, dok je iduća faza, od 2021. do 2025., sprovedena da bi se osigurali operativni kapaciteti, sprovela intenzivna nabavka opreme, obučili pripadnici i povećao budžet.Poslednja faza, koja je još uvek u toku, odnosi se na postizanje punog operativnog kapaciteta, interoperabilnosti sa standardima NATO-a i završne integracije.
Vojni analitičari ukazuju na to da finansijski indikatori jasno prikazuju intenzitet transformacije. Prema analizama kosovskog centra za bezbednosne studije (QKSS), budžet Ministarstva odbrane utrostručio se između 2021. i 2025. godine, dostigavši preko 207 miliona evra.
U istom periodu vlada u Prištini uložila je preko 450 miliona evra u sisteme naoružanja, infrastrukturu i vojne baze, a modernizacija uključuje nabavku taktičkih oklopnih vozila poput turskih oklopnjaka Kobra, daljinski upravljanih borbenih stanica, minobacača i protivoklopnih sistema.
Uskoro stižu i helikopteri
Prema dostupnim podacima, KBS najviše ulaže u protivoklopne i artiljerijske sisteme da bi se osigurala sposobnost odbrane od mehanizovanih pretnji. Među nabavljenim sistemima ističu se američki vođeni protivoklopni raketni sistem tipa FGM-148 Javelin, turski raketni sistemi OMTAS, dometa do četiri kilometra, za uništavanje oklopnih vozila i utvrđenih položaja, kao i nemački ručni protivoklopni bacači Panzerfaust 3.Tu su i američki mobilni artiljerijski sistemi Hokaj kalibra 105 milimetara, montirani na laka taktička vozila Humvi, kao i turski minobacači Vuran kalibra 120 milimetara.
